вторник, 2 септември 2008 г.


Гледам непознати лица...

всеки от тях може да съм аз

Гледам как се целуват и плачат.

На път тръгват с надежда.

Аз заминавам сам.

В очите на малчугана детството изплува

под угасналите лампи на перона.

Ех, пуста младост каква си!

припев:


Да си вземем сбогом!

И кои знае накъде...

И кои знае докога...

Гледам да запомня всичко.

Небето , камъка, полета на птица.

Гледам и очи притварям

отнасям спомена там, надалече.

Гледам полети безкраини

и те поздравявам земьо!

Земьо моя!

Ти ще ме чакаш.

Едничка ти!

припев:


Да си вземем сбогом!
И кои знае накъде...

И кои знае докога...

Gledam nepoznata lica
svaki taj covjek ja bih mog'o biti
gledam, ljube se i placu
putuju sa nadom, ja odlazim sam

Gledam oci djecaku
vraca se djetinjstvo
ugasena svjetla na peronu
takva si mlados ti

Ref.
A sad adio, a sad adio
i ko zna gdje, i ko zna kad
a sad adio, a sad adio
i ko zna gdje, i ko zna kad

Gledam jer zelim sve da pamtim
nebo, kamen i ptice u letu
gledam i kad zatvorim oci
bicemo zajedno u dalekom svetu

Beskrajne ravnice gledam
pozdravljam te, zemljo, zemljo moja
ti ces me cekati, jedina ti

Ref.
A sad adio, a sad adio
i ko zna gdje, i ko zna kad
a sad adio, a sad adio
i ko zna gdje, i ko zna kad